Kako smo ostavili pelene

Kada je imala nekih 2,5 g. kinderbet joj nekako bio uzak jer nemirno spava pa se udarala u glavicu pa sam joj govorila da ćemo joj kupiti novi veliki krevet jel je sada velika cura i da kada krevet dođe da se ne može spavati u krevetu s dudom. To joj je govorio i mm i baka, po mom naputku. Tako da kada smo birali krevet i čekali da nam ga isporuče uvijek smo završavali priči kako će morati spavati bez dude. Onda sam joj govorila kako svi veliki spavaju u krevetima i da nitko od nas nema dudu, i da je to tako i ne može biti drugačije. Zanimljivo je to kako oni mali ne znaju jel to istina ili ne ali ako im kažeš samouvjereno i kao da je to normalno i da to svi tako rade, oni to tako shvate i sve bude u redu. Ona je to i tako shvatila i znala je reći da onda neće u krevet ili da ona neće baciti dudu. Mi smo to ignorirali i pričali svoje. Nakon mjesec dana je stigao krevet i dok smo ga složili već je prošlo njeno vrijeme za spavanje i ona je bila uzbuđena (više nije beba i sada je cura) i ušla je ukrevet i rekla idem spavati, imala je dudu ali ja od umora nisam skužila i iskreno zaboravila, na to će ona " Mama, a duda???? Pa moramo ju baciti, ne može se u krevet s dudom" kao sada ona mene upozorava da se to ne smijei onda smo zajedno otišle do smeća i bacile dudu. (ima jedan trik da kada baci dudu u smeće odmah tu vreću za smeće pred dijetetom iznesite van, i kažete da to sada ide na smetlište i da će stričeki to pokupitit i da nema smeća.) jer kada je bacila nakon par minuta se vratila u smeće tražiti dudu, onda sam joj ponovo objasnila da je striček odnio smeće, nije joj bilo drago ali je skužila da je sada gotov. Još par dana je znala pitati za dudu i ja ponovim priču i tako smo mi zaboravili dudu. Iskreno očekivala sam više problema jer je jako voljela dudu.

A što je dalje bilo? Pročitajte na blogu obitelji leonidas.