...kad ga donesem doma na ramenima, shvatim tužnu stvar: pa ja sam nekih 50 puta rekao ne i slične oblike te zle rječce, inače tako karakteristične ženskom rodu kad se muškom priseksa. Nije mi to neka fora

Čovjek je jedino biće na Zemlji čije mlado nema šanse preživit ako nema itekako dugu i predanu pažnju i brigu roditelja.

Osim ako nije Mowgly, Tarzan, Romul, Obeliks ili neko stoto biće iz bajke.

Ali to se ne pika, pa zato mi jako pazimo na naše mladunce.

I trčkaramo oko njih ko zadnji debili, e ne bi li oni ne stali u govno, gurnuli drugo dijete na tvrdo i mokro mjesto ili nedajbože pojeli kroki-kroket jer je pun onih E-ova a od njih se brzo, vrlo ter jakomučno umire.

Da ne spominjemo gumene bombone koji se rade od hrskavica krava, hipofize morževa i krmelja zerdava i tak...

Djeca koja nemaju tu sreću odrastati onkraj mora ili u prostranom gazdinstvu s ogromnim dvorištem, osuđena su tako na izlazak u park i druženje s nejači istog dobnog razreda.

Većina njih si baš i ne paše, jer se druže samo zato što je taj park blizu njihovim starcima, ali djeca moraju udahnut zraka, ne.

Ili bi samo jedan član obitelji htio odahnut od guranja autića u eustahijevu trubu i bar malo ubit oko.

I tako je taj jedan od bezveznih, neartikuliranih te od pasa oskrvnavljenih parkova svakog sunčanog dana od 17.00 do 20.00 sati poprište divljanja i mirovanja dvadesetak kikića u dobi od 2-3 godine.

I još puno drugih, ali oni nisu bitni.

Nekad ih je više, nekad manje, nekad navijaš da tam budu baš određeni, nekad ti padne mrak na oči kad dođu oni divlji i naporni, ali malac voli park, ja volim malca i tuluuum!

Iz pozicije rastavljenog oca koji ne može trenirati strogoću jer nije svaki dan s Juniorom, Rok me pri svakoj posjeti parku uvijek oženi za slaju.

Fura se na svom odgurujućem motoru Juriću («Lulić»), dođe u ravninu s dućanom, složi poluosmijeh i prozbori: «Lok papa ladeda!»

Ili ćešće, skraćeno – samo «ladeda».

I ako je moja najdraža ex-punica rekla da je taj dan već pojeo dva komada (broj sladoleda koji ti priznaju djedovi i bake obavezno treba pomnožiti s barem dva), smilujem se i maznemo Mačota ili onog vodenog.

I onda za ruku preko zebre, ponovo zajahivanje «Jurića» (tko je naučio «Cars» od a do ž neka digne ruku, brrrm, brrrm...) i među raju.

Slijedi pozdrav roditeljima, biranje onog koji će najmanje pričati o podvizima nasljednika i veličini, kvantiteti i strukturi izmeta te pokušaj nalaska srodne duše o pričanju korisnih savjeta.

Starci se grupiraju, grupiraju se i klinci te obično kao po zapovijedi kreću za najvećim kreativcem u bezbrižnu igru.

E sad...

To je njima bezbrižna igra, a nama igra živaca.

Otprilike ovako:

Rok, ne gazi curicu motorom.

Rok, ne možeš papat krokije.

Ni s poda.

Rok pljuni tog tuđeg kikija.

Rok, mrtva krtica je bljak.

Makni se od kante za smeće, Rok, neee..

Imate higijensku, hvala.

Rok ne papati maramicu.

Rok, nema više ladeda, sad će večera.

Rok, ne tuci Luku, jači je.

Luka, di baš u nos.

Rok ne plači.

Rok ako tata ima maramicu, ne briši mu šmrklje o majicu.

Rok ne blizu ceste.

Rok, past ćeš.

Rok digni se.

Rok, ne idemo doma tek smo došli,

Rok, molim te idemo doma, zadnji smo.

Ne, neću te nosit na ramenima, zasro si se.

Kad ga donesem doma na ramenima, shvatim tužnu stvar.

Pa ja sam nekih 50 puta rekao ne i slične oblike te zle rječce, inače tako karakteristične ženskom rodu kad se muškom priseksa.

Nije mi to neka fora.

Umjesto da pričamo i učimo i smijemo se, sve se svodi na nekakva objašnjenja zašto postoje norme i zašto se one ne bi smjele kršiti iako su uglavnom glupe.

Dobro, osim krtice.

I ceste.

No i to je bolje od buljenja u teladtabise iritantne sinhronizacije, ali zato su tu knjige i pričanje bajki, no o tome nekom drugom prilikom.

Odoh ponovit Crvenkapicu da nije prebrutalna...

 Ribafish je bivši profesor geografije, ex-copywriter, seks-simbol na zalasku i urednik u Playboyu. I kolumnist Cosmopolitana, i urednik Svijeta piva, a bogami zna i farbat drvenariju. U slobodno vrijeme nema vremena, pjeva kad popije i laže kad ga stisnu, pliva, fuša i piše gluposti na www.ribafish.com. Dopredsjednik je društva prijatelja piva, predsjednik Curling kluba Čudnovati Čunjaš te rastavljen otac koji od 07.10.2005. uči najljepšeg i najboljeg čovječuljka na svijetu pjevati i plivati i priča mu bajke s čudnim završetkom. Mašala.